Историјат
Библиотека је центар школе, омиљено место за сусрете, читање, учење, истраживање и дружење.
Када је школа отворена, библиотека је формирана више поклоном него набавком, али ђаци су могли већ током прве школске године да позајме лектиру. Није било сталног библиотекара, већ су по захтевима и интересовањима ученика о библиотеци бринули наставници српскохрватског језика: Нада Глигоријевић, Мара Дороњски, Добрила Негић, Милена Вехауц и Живка Перић.
Простор библиотеке (данашња канцеларија педагога и психолога) постао је премали за велики књижни фонд , па је школске 1972/1973. године, библиотека пресељена и временом постајала све сређенији и пријатнији амбијент. Те године се, званично, отвара радно место библиотекара на које ступа Живка Перић. Посвећено је радила и трудила се да ученици заволе читање, читаоницу, филм, позориште, музеје и галерије. Са ученицима је учествовала на разним конкурсима, такмичењима и манифестацијама, од којих је најтрајнија била Мајска песничка штафета у организацији Дечјег савеза. Мајска песника штафета је од наше школе први пут и пошла са песником Мирком Петровићем. Остварена је одлична сарадња са библиотекама „Невен”, „Ђорђе Јовановић”, „Јован Поповић”, са Домом синдиката и Домом пионира( Дечји културни центар). Сваке године организован је одлазак на Вуков сабор, као и посете Народној библиотеци Србије и Вуковом и Доситејевом музеју.
Ученици библиотечке секције су библиотекарки помагали у организовању занимљивих такмичења „Бирамо најчитанију књигу”, „Књига и ја”, „Ко више прочита”, као и календар обележавања значајних датума.
Тих година, су у библиотеци гостовали писци: Бранко Ћопић, Добрица Ћосић, Десанка Максимовић, Љубивоје Ршумовић, Добрица Ерић, Драган Лукић, Стојанка Гвозденов - Давидов, Слободан Станишић, Ранко Симовић, Милован Витезовић, Владимир Стојшин, Мира Алечковић, Ђорђе Радишић, Влада Стојиљковић.
У библиотеци су потом вредно радиле Станислава Дражић, Стана Ћипранић и Зорица Матић. По доласку у библиотеку, Зорица Матић је наставила да развија такмичарски дух међу ученицима организујући различите часове и тематске изложбе поводом обележавања значајних датума из области уметности, науке и културе.
Миља Лукић и Бранка Стаменковић радиле су у библиотеци као прави тим. Оне су добром организацијом послова, најпре, уредиле простор, па су са ученицима осмишљавале велики број активности. У одличној сарадњи са учитељима и наставницима организовани су у библиотеци часови, предавања, приредбе, пројекције филмова и књижевни сусрети. У том периоду наставила се добра сарадња са родитељима који су разумевали потребе школе. Породица Борозан-Марковић је са 800 наслова обогатила фонд библиотеке, а поклони су пристизали и од наставника и од ученика.
Бранка Стаменковић је пре одласка у пензију, поделила своје богато библиотечко искуство и свесрдно помогла Славици Хорват да почне да ради као библиотекар 2008. године. Она је наставила традицију промовисања књига и читања, али и учења и окупљања у библиотеци. Библиотека је отворена према свим школским предметима и у читаоници се одржавају семинари, предавања, радионице као и припреме за многобројна такмичења. Ученици су упознали у школској библиотеци писце: Слободана Станишића, Уроша Петровића, Јасминку Петровић, Бранка Стевановића, Љиљану Мргић-Нинковић, Мирјану Булатовић, Виолету Бабић, Благоја Рогача, Виктора Лазића, Александра Чотрића, Бојана Љубеновића, Недељка Попадића, Гордану Малетић и Бранка Пешева, а на разним манифестацијама у градским библиотекама и друге актуелне писце и њихово стваралаштво.
Библиотекарка учествује са ученицима у креативним пројектима који подстичу ученике на читање, писање, културу говора и глуму. Сарађује са установама културе, издавачима и Филолошким факултетом у Београду. Са библиотечком секцијом одлази у Народну библиотеку, одељења Библиотеке града Београда и на Сајам књига...
Страница на Фејсбуку
Библиотека је центар школе, омиљено место за сусрете, читање, учење, истраживање и дружење.
Када је школа отворена, библиотека је формирана више поклоном него набавком, али ђаци су могли већ током прве школске године да позајме лектиру. Није било сталног библиотекара, већ су по захтевима и интересовањима ученика о библиотеци бринули наставници српскохрватског језика: Нада Глигоријевић, Мара Дороњски, Добрила Негић, Милена Вехауц и Живка Перић.
Простор библиотеке (данашња канцеларија педагога и психолога) постао је премали за велики књижни фонд , па је школске 1972/1973. године, библиотека пресељена и временом постајала све сређенији и пријатнији амбијент. Те године се, званично, отвара радно место библиотекара на које ступа Живка Перић. Посвећено је радила и трудила се да ученици заволе читање, читаоницу, филм, позориште, музеје и галерије. Са ученицима је учествовала на разним конкурсима, такмичењима и манифестацијама, од којих је најтрајнија била Мајска песничка штафета у организацији Дечјег савеза. Мајска песника штафета је од наше школе први пут и пошла са песником Мирком Петровићем. Остварена је одлична сарадња са библиотекама „Невен”, „Ђорђе Јовановић”, „Јован Поповић”, са Домом синдиката и Домом пионира( Дечји културни центар). Сваке године организован је одлазак на Вуков сабор, као и посете Народној библиотеци Србије и Вуковом и Доситејевом музеју.
Ученици библиотечке секције су библиотекарки помагали у организовању занимљивих такмичења „Бирамо најчитанију књигу”, „Књига и ја”, „Ко више прочита”, као и календар обележавања значајних датума.
Тих година, су у библиотеци гостовали писци: Бранко Ћопић, Добрица Ћосић, Десанка Максимовић, Љубивоје Ршумовић, Добрица Ерић, Драган Лукић, Стојанка Гвозденов - Давидов, Слободан Станишић, Ранко Симовић, Милован Витезовић, Владимир Стојшин, Мира Алечковић, Ђорђе Радишић, Влада Стојиљковић.
У библиотеци су потом вредно радиле Станислава Дражић, Стана Ћипранић и Зорица Матић. По доласку у библиотеку, Зорица Матић је наставила да развија такмичарски дух међу ученицима организујући различите часове и тематске изложбе поводом обележавања значајних датума из области уметности, науке и културе.
Миља Лукић и Бранка Стаменковић радиле су у библиотеци као прави тим. Оне су добром организацијом послова, најпре, уредиле простор, па су са ученицима осмишљавале велики број активности. У одличној сарадњи са учитељима и наставницима организовани су у библиотеци часови, предавања, приредбе, пројекције филмова и књижевни сусрети. У том периоду наставила се добра сарадња са родитељима који су разумевали потребе школе. Породица Борозан-Марковић је са 800 наслова обогатила фонд библиотеке, а поклони су пристизали и од наставника и од ученика.
Бранка Стаменковић је пре одласка у пензију, поделила своје богато библиотечко искуство и свесрдно помогла Славици Хорват да почне да ради као библиотекар 2008. године. Она је наставила традицију промовисања књига и читања, али и учења и окупљања у библиотеци. Библиотека је отворена према свим школским предметима и у читаоници се одржавају семинари, предавања, радионице као и припреме за многобројна такмичења. Ученици су упознали у школској библиотеци писце: Слободана Станишића, Уроша Петровића, Јасминку Петровић, Бранка Стевановића, Љиљану Мргић-Нинковић, Мирјану Булатовић, Виолету Бабић, Благоја Рогача, Виктора Лазића, Александра Чотрића, Бојана Љубеновића, Недељка Попадића, Гордану Малетић и Бранка Пешева, а на разним манифестацијама у градским библиотекама и друге актуелне писце и њихово стваралаштво.
Библиотекарка учествује са ученицима у креативним пројектима који подстичу ученике на читање, писање, културу говора и глуму. Сарађује са установама културе, издавачима и Филолошким факултетом у Београду. Са библиотечком секцијом одлази у Народну библиотеку, одељења Библиотеке града Београда и на Сајам књига...
Страница на Фејсбуку